Prva kafeterija na svetu otvorena je 1475. u Konstantinopolju, danas poznatom kao Istanbul. Posetioci su se upuštali u razgovor, tračarili i saznavali novosti uživajući u svojoj omiljenoj kafi.
Tada je tok istorije kafe počeo da se menja. Ovaj egzotični napitak sigurno je izazvao uzbuđenje kod evropskih putnika koji su bili puni znatiželje i fascinacije. Tako je kafa do 17. veka našla put do Evrope i postajala sve popularnija širom kontinenta.
Istorija kafe u Evropi počinje u Italiji, gde su je uvozili iz Otomanskog carstva. Pogotovo su venecijanski trgovci doprineli širokoj popularnosti kafe u regionima Evrope, a u Veneciji je 1645. otvorena i prva kafeterija u Evropi. Ispijanje kafe je postalo važna stvar, pogotovo za bogate.
Zahvaljujući Holandskoj istočnoindijskoj kompaniji i Engleskoj istočnoindijskoj kompaniji, kafa je postala veoma popularna i u Engleskoj. Prva kafeterija u Engleskoj otvorena je u Oksfordu 1651, a usledilo ih je još mnogo, pogotovo u Londonu. Samo su muškarci mogli da odlaze u kafeterije, gde su mogli da razgovaraju o poslu i novostima, kao i da se druže. Priča se da su mnogi poslovni poduhvati i ideje začeti u londonskim kafeterijama.
U narednih 30 godina, kafa je postala kulturni fenomen u Austriji, Nemačkoj, Španiji, kao i u Istočnoj Evropi. Međutim, uzgajanje kafe u Evropi je išlo teško zbog njene prirodno hladnije klime. Evropski trgovci će kasnije početi da gaje kafu u drugim delovima sveta.
Do 17. veka, većina zrna kafe je dolazila iz Jemena. Zrna kafe su bila pod strogim nadzorom, a ljudi koji su imali moć činili su sve što su mogli da obezbede da uzgoj rodnih zrna na drugim mestima ne bude moguć. Međutim, Baba Budan, muslimanski hodočasnik, zauvek će promeniti putanju istorije kafe. Napustio je Meku da bi se vratio u Indiju 1600. godine i prošvercovao pregršt zrna kafe. Uz pomoć britanskih kolonista, ta zrna kafe su postala seme prve komercijalne industrije kafe van Afrike i Arabije, koja i danas još uvek proizvodi kafu.
Kafu su u Indoneziju doneli holandski trgovci krajem 17. veka, a tokom sledećeg stoleća ona je dospela do desetina brojnih indonežanskih ostrva kao što su Sulavesi, Sumatra, Java i Bali. U kratkom periodu, nekoliko indonežanskih ostrva bilo je među najvećim proizvođačima kafe na svetu.
Oko 19. veka, francuski kolonisti su uzgajali kafu u Tajlandu, Vijetnamu, Kambodži i Laosu. Holanđanima je najzad dozvoljeno da uzgajaju kafu u drugoj polovini 17. veka i bili su uspešni u tome na ostrvu Java, koje je danas deo Indonezije. Biljke su dobro napredovale, a Holanđani su počeli da igraju značajnu ulogu u trgovini kafe.
Bilo je očigledno da je topla, tropska klima Novog sveta idealna za uzgajanje kafe pa su se plantaže kafe brzo proširile po celoj Centralnoj Americi, a prva berba se dogodila 1726. Zemlje Latinske Amerike, sa dobrom ravnotežom sunčanih i kišovitih dana, visokim temperaturama i vlažnošću i bogatim tlom, takođe imaju idealne uslove za uzgajanje kafe. Do sredine 18. veka, zemlje Latinske Amerike su se, krčeći velike tropske šume i pripremajući ih za plantaže, našle među najvećim proizvođačima kafe. Danas je Brazil najveći proizvođač kafe na svetu.